Ponedeljak 25. decembar, jedan lep i sunčan dan u Srbiji, iskoristili smo za razgovor sa devojkama u Bujanovcu. Nakon Novog Pazara nastavili smo da organizujemo događaje sa devojkama u srednjim školama i razgovaramo o njihovim snovima, željama i stremljenjima.
Bujanovac je malo mesto na jugu Srbije u kome žive tri etničke zajednice Srbi, Albanci i Romi. Karakteristično je po tome da je to jedna od tri opštine u Srbiji, gde je Albanski jezik u službenoj upotrebi. Zbog toga je ovaj susret bio specifičan, jer su devojke dolazile iz dve različite srednje škole, jedne gde se uči na albanskom jeziku i druge gde se uči na srpskom. Škole „Sezai Surroi“ i Stručna škola „Sveti Sava“ su rado prihvatile naš poziv da se uključe u projekat „Devojke imaju reč“. Ključno je da su devojke uvidele da su njihovi problemi vrlo slični bez obzira na etničko poreklo i da je potrebno da jedna drugoj budu saveznice. Voleli bi da smo inicirali njihovo povezivanje i po drugim osnovama.
Događaj je bio organizovan u maloj sali Doma kulture u Bujanovcu. Na ovaj način smo uspeli da devojke iz obe škole okupimo na jednom mestu. Čitav događaj je odisao multietničošću, a čak se u jednom trenutku za stolom govorio italijanski jezik. Ali o tome kasnije.
Po dve liderke iz svake zajednice su se odazvale našem pozivu za učešće u događaju. Glumica Egzona Salihu iz Bujanovca, preduzetnica Milica Čalija iz Beograda, aktivistkinja za ženska prava Ljiljana Nešić iz Leskovca i doktorka Afrodita Mustafa iz Bujanovca su bile liderke koje su razgovarale sa devojkama. Njihove izuzetne karijere, različitost i drugačije persepktive su obogatile ovaj događaj i dale mu jedan poseban kvalitet.
Na događaju su bili prisutni i prevodioci koji su nam pomagali da izrečene poruke stignu do devojaka, kao i da pitanja i sam razgovor lakše teku. Po ustaljenoj metodlogiji Inspiring Girls Speed date razgovora organizovan je susret sa četrdesetak devojaka iz različitih razreda ove dve srednje škole.
Ovo je bio naš drugi dolazak u Bujanovac, i sa nekim od devojaka smo se već upoznali kada smo tokom novembra meseca organizovali fokus grupe kao dopunu ankete koja je rađena.
Egzona je ispračala svoju priču kako je uspela da se probije i završi glumu i ako dolazi iz sredine gde je to na početku bila misaona imenica. Tokom razgovora ona je devojkama prenosila da je njena želja čitavog života da se bavi glumom. Sada kao afirmisanoj glumici cilj je da se osim igranja što više uloga da inspiriše druge žene sa ovih prostora da se bave glumom i umetnošću. Međutim, i dalje nema zainteresovanih i posvećenih devojaka koje bi se odlučile da upišu glumu na Fakultetu umetnosti.
Doktorka Afrodita Mustafa je govorila devojkama o tome kako se ona odlučila za poziv lekara i kasnije za specijalizaciju pedijatrije. Istakla je i posavetovala da nema bolje stvari nego da pomažeš drugima, a naročito deci.
Ljiljana Nešić je govorila o svojim počecima i preprekama na koje je nailazila u svom aktivističkom radu. Taj aktivizam pomaže drugima ali pomaže i njoj da prevlada i strahove i da se oseća korisnom u svojojn zajednici. Nekoliko devojaka je po završetku tražilo više informacija o tome kako i gde mogu da se uključe u rad organizacije „Žena za mir“.
Milica Čalija je govorila o svom radu, karijeri i idejama. Kao neko ko decenijama podržava preduzetništvo i gleda na sve načine da pomogne drugima, govorila im je da ako imaju snažnu poslovnu ideju da treba da pokušaju da je i ostvare. Ključno je da se ne plaše neuspeha jer se iz neuspeha uči. Davala im je primere iz svog sadašnjeg posla sa „Anđeli delicije“. Interesantno je da su neke od devojaka kada su čule da je Milica završila italijanski jezik razgovarale sa njom na Italijanskom.
I ovoga puta nam je dva sata razgovora bilo malo. Osmesi na licima devojaka, mnogobrojna pitanja i odlična energija pokazuju da je i ovaj događaj ostavio traga. Potrebno je više ovakvog rada sa devojkama. Kroz razgovore je ukazano na potrebu za budućim koracima, novim radionicama, seminarima i stalnim radom na razvoju veština devojaka. Sigurni smo da će ovaj događaj ostati u sećanju ove grupe devojaka i da će se energija koju su one donele porkenuti i samu školu da dalje posvećuje pažnju osnaživanju devojaka.
